Претражи овај блог

ПРЕТПЛАТА, најбољи и најјефтинији начин

ПРЕТПЛАТА, најбољи и најјефтинији начин
дигитална издања "Сазвежђа З"

ПОРНОГРАФИЈА ИСТОРИЈЕ

Из разних фасцикли...

..
..

ЛЕГИТИМАЦИЈА ДО КОЈЕ СЕ ДРЖАЛО НЕКАДА, УПРКОС...
    Све ове дрангулије испливавају из хрпа фасцикли, које су успеле да се одрже  у неким кутовима и заборављеним просторима, и - ево, уместо у контејнер, или на жару ватре, завршавају овде. Чему?

 свака школа и свако искуство коштају... зар не?

ЛеЗ 0007387   
..

ИСТОРИЈА КАО ПОРНОГРАФИЈА


Наставак са треће стране. Очарања Жоржа Ниве 
ИСТОРИЈА КАО ПОРНО-ДИВА
КЊИЖЕВНОСТ И ТАБУ  Разговор Весне Рогановић са  професором  Савом Дамјановим -
ПОЛИТКА, субота септембар 2008, култ. додатак, стр. 04

ЛеЗ 0007386   

..

БРАНИСЛАВ Петровић 

   *     *
        *

Да ме сутра растргну ко жену
горки  себри  пред  лицем  Дечана
ти остани чувај  васељену
ти остани мудра и свечана

Кад  конопце донесу и даске
и принесу кљешта и ексере
путујем ти без срца и маске
путујем ти без наде и вере

У пределе  са  очима  змије
у пределе са шапама лава
у пролеће иза погибије
где  Нирвана  с  Ништавилом  спава

Коња јашем коњ ми поиграва
а звекећу звезде на прсима
мога дора чувена је слава
он се зоба будућим људима

У гриви му сто громова ноћи
из ноздрва модар шакал суче
мога дора чувене су моћи
њега муње ко  азбуку уче

Мог дората  по  беспућу лове
и туку га књижевници хули
 да открију наше тајне нове
 које но смо у Бихаћу чули

Знаш ли драга у Бихаћу сада
у Бихаћу на дну старог света
мене туку старешине града
у Бихаћу кад багрем процвета

Мене туку пивом и челиком
мене туку ватром и пчелама
а видају циганком великом
што тргује отровним стрелама

 Чопор нових растрже ме чуда
 ни  пролеће  без  оружја није
ти си моја задужбина луда
 прави разлог моје погибије

У Бихаћ ти падох као вече
звона звоне а џамије горе
 на Цетињу после страшне сече
драга моја презире нас море.
..   извор: Бранислав Петровић ***  - Песма којом се завршава први циклус Предосећање будућности  књиге  О ПРОКЛЕТА ДА СИ УЛИЦО РИГЕ ОД ФЕРЕ - Просвета, Београд, 1970, стр.. 23- 24. - Кратка НАПОМЕНА: Када из дана у дан публикујете нове текстове, не можете избећи сучељавања, па и она најтривијалнија.Објављујући у последње време поједине песме из Петровићеве књиге, изазвао сам неочекивану реакцију и код старих пријатеља. - Ако је баш толико значајан, што му ниси дао више места у антологији "Несебичан музеј"? Шта си запео са Петровићем?  - Шта сам могао да одговорим? Одћутао сам. У мом личном примерку, овог издања Петровићеве књиге, уз ову песму стоји мојом руком записано:"У ствари, ово су две песме". У оригиналном штампаном Петровићевом тексту, нема курзива - ја сам га додао. Тако сам тада мислио, када сам први пут читао Петровића, седамдесетих. Није баш  добро прошао, ни тада, ни годинама касније. Некада сам мислио да у Петровићевим песмама има непотребног причања, залажења у непоетичне, тривијалне појединости.Замерао сам песнику отвореност, естрадност, боемску преопширност и разводњеност... Али накнадна читања, скоро пола века касније, побунила су се и устала у одбрану и ове књиге и овог песника. Је ли могућ такав одговор, кога би задовољио? Ова Петровићева песма стоји на крају споменутог циклуса, тј. испред Чистилишта, кроз које је овај песник прошао дословно и заиста, за разлику од многих других, а пре свега, за разлику од свих његових вршњака. Петровић је одлично разумео порнографију историје и проговорио је о њој храбро, док су многи други труковали књижевну порнографију, еротске купусаре, и друге свињарије...

ЛеЗ 0007385   


Нема коментара:

Постави коментар