Претражи овај блог

ПРЕТПЛАТА, најбољи и најјефтинији начин

ПРЕТПЛАТА, најбољи и најјефтинији начин
дигитална издања "Сазвежђа З"

уторак, 20. децембар 2016.

“Много бре 10.000 коња за једног загорског магарца”!

Црвени бик на Титовим крилима П. Ракочевић | 20. децембар 2016. 16:56 | Коментара: 3  Некада Титов авион данас краси авио музеј Ред Бул у Салцбургу
Некадашњег доживотног председника државе која више не постоји Југославије, Јосипа Броза, многи западни државници, новинари, социолози и психолози су сматрали највећим расипником свог времена. За већину више милиона Срба који живе широм планете, Броз је био и највећи унесрећитељ Србије. Разлог: повлађивање Хрватима, непроцесуирање хрватских ратних злочина над Србима и другим народима почињених у Другом светском рату, нису прогањане усташе док су српски четници гоњени и убијани широм света, Уставом из 1974. Хрватској и другим републикама је омогућена каснија државност не штету Србије, Хрватима је и после 1945.г. „сачуван“ поклон јадранске обале „вредан“ могућих 20 милијарди € годишњег прихода од туризма иако Јадран никада није био цео хрватски итд. Данашњи посед Хрватске огромног дела јадранске обале је омогућила српска победа у Првом светском рату! Листа због чега многи српски исељеници ниси волели сомопостављеног маршала је заиста предугачка.
Јосип Броз, тобожњи комуниста,

среда, 07. децембар 2016.

ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца...

"Стоунхенџ" изнад Горњег Милановца Борис СУБАШИЋ | 06. децембар 2016. 17:00 | Коментара: 3. - Репортер "Новости" у обиласку остатака тајанствене средњовековне тврђаве Неваде на Тресци. На 735 метара неосвојива утврда која је бранила Рудник
ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца, крије тајанствено и чудесно утврђење од гигантских камених блокова који на неким местима као честар копаља штрче из тла, а на другим чине зид од огромних камених кавдера, страница дужих од метар, између којих се ни жилет не може увући. Ти природни бедеми, који помало подсећају на чувени Стоунхенџ у Енглеској, повезани су каменим зидовима дебљине метар и по који су готово потпуно окруњени.
У центру тог фантастичног пејзажа, на 735 метара надморске висине, налази се остатак кружне озидане донжон или бранич куле, с које су се видели, као на длану, путеви сребра с Рудника који су водили ка југу. Они су ишли поред утврђених градова и деспотских резиденција Борач и Честин у Гружи и даље, ка старом Расу.
- По свему судећи, бедем на Тресци је утврђени град Неваде чији положај досад није био познат - наводи др Дејан Булић из Историјског института у Београду. - Смештено на планинском врху, оно представља једну од доминантних тачака на јужној страни Рудника с које је било могуће контролисати путеве. Највероватније је припадало систему утврђења које је штитило велико подручје које је обухватало рударске копове, постројења и насеља. У одсудним и судбоносним временима деспотовине Србије, Рудничани су се склањали у Острвицу, али и у утврђење Неваде.
Др Булић је један од ретких археолога који је истраживао средњовековни град и утврдио да је био дуг око 100 и широк 26 метара. Иако невелика, ова тврђава на неприступачном вису се у више наврата, кад су веће утврде падале, показала као неосвојиви заштитник Рудника.
Наиме, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је 1389. смишљено сачекао да се српска војска исцрпи у боју на Косову да би одмах после њега покренуо инвазију на Србију, назвавши је крсташким ратом против православних "шизматика непослушних његовој круни". Колико је поход имао везе с вером, показује циљ његовог главног удара, пребогати среброносни Рудник. Тада је после тешких борби огромна угарска сила освојила снажне градове Борач и Честин, али пред самим прагом Рудника зауставила их је тврђава Неваде. Исто се поновило и 1397, кад је Угарска напала Србију деспота Стефана Лазаревића.
Нажалост, последња археолошка истраживања Невада изведена су пре скоро три деценије, јер држава није никада давала много новца за спознавање и презентацију прошлости рудничког краја.
- Град на Тресци је изузетно занимљив јер је био део прстена тврђава које су штитиле Рудник - каже археолог доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду. - Острвица је, неспорно, била највећа тврђава која је штитила Рудник, са северне стране, али мање Неваде су се показале као неосвојиве у великој угарској инвазији с југа. Утврђење на Тресци је тек загребано с неколико археолошких сонди, а сигурно је да би имало још много тога да открије. Оно је близу Горњег Милановца и сигурно би било занимљиво за туризам. Али наш стари проблем је да богатство баштине коју имамо не презентујемо ни себи, ни другима.
ИСТОРИЈА У ГУСТИШУ
ТРЕСКА и остаци Невада, чак и овакви, зарасли у шуму и без путоказа, привлаче пажњу посетилаца. То доказују планинари који сваке касне јесени и почетком зиме у великом броју посећују овај планински врх и
рушевине, које су лети толико зарасле у густиш да не може ни да се сагледа његова величанственост.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ