Претражи овај блог

ПРЕТПЛАТА, најбољи и најјефтинији начин

ПРЕТПЛАТА, најбољи и најјефтинији начин
дигитална издања "Сазвежђа З"

субота, 29. октобар 2016.

Једини амиш у Србији ?

Кристофер постао српски амиш / Миша РИСТОВИћ | 29. октобар 2016. 07:45 | Унук Денче Петровића, који је пре три године из Вирџиније дошао у Нишку Бању, коначно добио наше држављанство. Планира да гаји воће и поврће и да отвори столарску радионицу Кристофер Петровић
КОНАЧНО му се испунила жеља. Једини амиш у Србији Кристофер Петровић (35), из америчке државе Вирџинија, који се пре готово три године преселио у Нишку Бању, добио је недавно српско држављанство.
Одлуку да се из САД дође у Србију донео је после једне посете породичном имању. Иако је по доласку у Бању имао много проблема са родбином око парцела које му припадају, Петровић каже да је сада све у реду. Објашњава да је напокон успео да докаже да је заиста унук Денче Петровића и да су рођаци схватили да он има подједнака права на имање као и они.
Његов деда је пре више од једног века кренуо у Сједињене Америчке Државе у потрази за бољим животом. Кристофер Петровић не крије да има озбиљне планове у вези с животом и бизнисом у дедовини. Једини је наследник имовине породице Петровић, чије су њиве погодне за гајења воћа и поврћа, а отворио би, каже, и столарску радионицу.
Што се његовог верског опредељења тиче, вели да није рођен као амиш, већ да је крштен као баптиста, али је амишкој заједници приступио када је имао 23 године.
Једноставно, засметало му је то што црква и држава у САД нису довољно дистанциране једна од друге, а сматра и да су код верника попустили "морални принципи".Кристофер још није научио српски језик, али је успео да стекне пријатеље у Лесковцу и Новом Саду.
- У сваком случају, овде се осећам срећно и безбедно - каже једини амиш у Србији, који је дипломирао теологију и историју, а живи од писања за новине намењене амишкој заједници у САД. 

уторак, 25. октобар 2016.

Пронађене олупине из времена Османског и Византијског царства пружају нове информације...

Шта крије „мртва зона“? &НовостиОнлине / Никола Крунић | 24. октобар 2016. 21:55 | Тим истраживача, случајно је током геофизичких истраживања открио у "мртвој зони", на дну Црног мора, преко 40 олупина из периода Османског и Византијског царства.
У дубинама Црног мора лежи пејзаж потпуног мрака, где нема светлости и кисеоника. Археолози су дуго веровали да "мртва зона" савршено одржава гробље бродова.  
Данас, једна мапирана експедиција случајно је открила више од 40 бродолома из османског и византијског периода, тако што је чистила воду на 1. 800 метара испод површине Црног мора, користећи "off-shore" брод опремљен најсофистициранијом подводном опремом на свету. Приликом претраге, истраживачи су користили два возила на даљинско управљање марке "Rovers" за истраживање морског дна: Једно је оптимизовано за високе резолуције 3Д фотографије, док друго, названо "Surveyor Interceptor", плови четири пута брже од конвенционалних "Роверса", носећи притом читав пакет геофизичких инструмената и камере високе резолуције са ласерским скенером.

Реч је о експедицији Пројекта црноморске поморске археологије (Black see MAP), на чијем челу се налази међународни тим из Центра за поморску археологију, Универзитета у Саутемптону.
Примарни фокус овог пројекта је да се изврше геофизичка истраживања и открију некадашње површине земљишта, закопане испод морског дна, те да се узме узорак који их карактерише и створи "палаеоенвиронментал" реконструкција Црног мора из доба праисторије.

Професор Џон Адамс, главни истраживач на пројекту, говорио је о циљевима експедиције: "Ми смо настојали да пронађемо одговоре на питања о којима се жестоко расправљало, о томе када је порастао ниво воде, каквом брзином је то учињено и какве ефекте има на људску популацију која живи дуж овог потеза на бугарској обали Црног мора". Професор Адамс је такође констатовао да олупине пронађене током опсежних геофизичких открића представљају фасцинантно откриће, те да је невероватно како су очуване у аноксичним условима (без присуства кисеоника)на дубини већој од 150 метара. Пронађене олупине из времена Османског и Византијског царства пружају нове информације о заједницама на обали Црног мора, јер су откривене многе колонијалне и комерцијалне активности у овом делу Европе. Након што су Турци 1453. године окупирали Цариград и променили име у Истанбул, Црно море је било затворено за трговину више од 400 година, до 1856. године, када је Уговором из Париза поново отворено.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ